Soja u podunavlju uzgaja se oko pola veka. Odlični agroekološki uslovi, nadprosečni prinosi i isplativost proizvodnje učinili su ovu biljku jednom od vodećih ratarskih kultura u opštini Bač.
Soja u našem ataru nije proizvodnja sa posebno dugom tradicijom. Nekoliko desetaka godina koliko se gaji u našoj opštini zaista je skromno prema hiljadgodišnjim tradicijama uzgoja. Poreklom iz Kine gde se uzgaja više od 3,500 godina, soja je jedan od najvažnijih izvora proteina za ljudsku i životinjsku ishranu.
Pojavivši se pomalo stidljivo sedamdesetih, osamdesetih se već izborila za svoje mesto u setvenoj strukturi naših kombinata i gazdinstava. Devedesete su donele pravi bum u rastu površina pod sojom u našim atarima. Razloga za to bilo je više, uglavnom ekonomskih i političkih.
Sankcije i ratovi devedesetih su dovele do niza problema kako u proizvodnji tako i u plasmanu kompletne poljoprivrede. Nedostatak repromatrijala i visoke cene, onih teško ali ipak dostupnih, dovele su do redukovane obrade.
Smanjenje ulaganja u obradu, repromaterijal a pogotovo azotnu prihranu i osnovno đubrenje najbolje je mogla „istrpeti“ proizvodnja soje.
Soja u podunavlju – agroekološki uslovi
U uslovima veoma redukovanih ulaganja, soja je davala iznad prosečne prinose. Na inače po kvalitetu zemljišta“šarenom“ području, sa dosta površina u nižoj klasi zemljišta, soja je davala odlične prinose. Razlog je upravo u specifičnim za soju veoma povoljnim agroekološkim uslovima podunavlja.
Količina padavina, ali i njihov raspored važan su faktor za uzgoj svake kulture. Soja je posebno osetljiva na vlažnost vazduha u pojedinim fazama svog razvoja. Pored odgovarajuće temperaturne sume i osunčanosti ovo su u osnovi najvažniji činioci mikroklimatskih uslova koji veoma pogoduju uzgoju soje u podunavlju.
Pored odličnih proizvodnih rezultata, soja je donela još jednu vrednu novinu u poljoprivredu devedesetih a zadržala ju je do danas. Kao vredna i tražena berzanska roba, relativno laka za skladištenje i čuvanje, donosi mogućnost prodaje u najboljem trenutku.